logo2

subotaban

“Remek depo” (1982) grupe Beograd jedan je najvažnijih albuma sa ovih prosotra, koji je ostavio dubok trag i uticao na mnoge, koji će poslije doći. Na Mixer festivalu 2011. godine u Beogradu, razni bendovi su koncepcijski obrađivali najkultnije albume sa ovih prostora i ovaj album se našao na toj listi, kojeg su fantastično obradili Svi na pod. Grupa Beograd bila je pionir elektronskog zvuka i zasluženo nosi status kultnog. Prije albuma, objavili su singl “TV/Sanjaš li u boji”, ali nažalost više od toga nisu objavljivali I bend je prestao sa radom.


Po povratku iz Kanade u Beograd, Dejan Stanisavljević (vokal I synth) ponovo okuplja grupu Beograd. Održali su povratnički koncert u septembru 2012. godine i od tada često nastupaju po klubovima; objavili su par spotova i novi album Pola/Pola (2015). Bedem fest 26. avgusta imaće tu čast da ih ugosti i svojoj publici pruži ekskluzivan koncert na tvrđavi – priliku kakva se ne propušta!

Od kako ste ponovo aktivirali grupu Beograd, ovo će biti prvi festival na kom ćete nastupiti. Šta za vas znači ovaj nastup i ovaj festival, budući da je vaš prvi ikada u Crnoj Gori?

Dejan: Grupa Beograd nikada do sad nije nastupala ni na jednom festivalu. Davnih ‘80ih festivali u ovom formatu nisu postojali, a kasnije je grupa Beograd napravila ogromnu pauzu od skoro 30 godina i obzirom da grupa nije komercijalno orijentisana ni medijski zastupljena, poziva na festivale nije bilo sve do ovog u Nikšiću. Hvala vam na tome Nikšićani :), hvala na ukazanom poverenju, nećemo vas razočarati. Meni je drago da nastupimo na nekom festivalu jer je za nas to najbolji način da šira publika upozna bend. Danas je alternativna scena kojoj mi pripadamo u zapećku, da tako kažem, i jako je teško prezentirati muziku auditorijumu koji je širi od alternativnih klubova po većim gradovima sa prostora bivše YU

Kakve utiske je na vas ostavio ovogodišnji program 8. Bedem festa, koji je postao prepoznatljiv u regionu po uvijek drugačijem izboru bendova i izvođača, od ostalih festivala?

Dejan: Moram iskreno da odgovorim da nisam upoznat sa tim. Za Bedem fest sam prvi put čuo prošle godine. Ja inače živim paralelno na dva kontinenta u Kanadi i Srbiji. U Kanadi sam proveo solidne 23 godine i tada nisam imao nikakve veze sa našom muzičkom scenom. Poslednjih 5 godina u Srbiji provodim oko 8 meseci godišnje, a u Kanadi četiri. Ja tek sada ponovo pratim dešavanja na našoj muzičkoj sceni. Ako je 8. Bedem fest ovaj na kom ćemo nastupati, vidim da su tu i Mravi, jedan od mojih omiljenih alternativnih bendova. Takođe mi je drago što ćemo nastupati na istoj sceni sa Biserom Veletanlić, koja je jedna ozbiljna muzička diva naše zabavne muzike koju pamtim još dok sam bio dete. Eto… drago mi je da će i ona biti tu :)

Kako danas nastupa Beograd, u kom sastavu i u kojoj koncepciji?

Dejan: Beograd je inicijalno formiran kao trio davne 1979. godine. Za reunion koncert Ssptembra 2012. oformili smo bend kao petorku i pored synthesizera i ritam mašine imali smo i bubnjeve i gitaru. Tako smo nastupali do 2014. godine, kad smo se opet vratili na format tria. Beograd je uvek koristio dosta tehnologije pri živim nastupima. ‘80ih smo koristili na sceni 4-o kanalni magnetofon na kome su bili zvuci ritam mašine i bass synthesizera, ostatak je sviran uživo. Tada je skoro nemoguće bilo sinhronizovati sequencere i ritam mašine. Tačnije bilo je moguće, ali vrlo nepouzdano za žive nastupe. Današnja tehnologija to omogućava pa danas sa kompjutera teramo ritam mašinu i sequencovane bass linije, a ostalo se svira preko toga uživo. U današnjoj postavi je i jedan stari član originalne postave Milan Bubalo koji danas ritam mašinu kontroliše kompjuterom i MIDI kontrolerom kojim trigeruje samplove i loopove. Sana Garić (takođe grupa Xanax i Svemirci) danas zamenjuje Ljubu Bubala, koji je ‘80ih svirao synth u bendu. Ja sviram jedan do dva syntha uživo zavisi od mogućnosti i pevam. Na Bedem festu ću zbog jednostavnosti na sceni imati samo mali KORG Minilogue synth, koji je pravi mali analogni synth, ali moderno koncipiran. Jako je teško vući na koncerte puno stalaka za klavijature i same klavijature su užasno teške pa gde god možemo mi pojednostavimo live layout za koncerte. Dakle gledaćete trio koji uživo goni modernu tehlogiju :) :) :)

BGTokom tvog odustva, odnosno boravka u Kanadi, pa i po povratku u Beograd, tvoj kreativni proces je nastavljao da traje - stvarao si muziku kroz različite muzičke projekte, sa različitim saradnicima, čak i na daljini putem interneta. Možeš li nam nešto više reći o tim materijalima i na koji način publika može da dođe to toga?

Dejan: Uhhhh, to je teško pitanje i odgovor bi bio dugačak, ali probaću što kraće. U Kanadi sam nastavio da se bavim muzikom pored vrlo ozbiljnog posla 3D animatora i kompjuter artista u Electronic Arts kompaniji. Naravno suzio sam svoje muzičko delovanje zbog posla, ali sam sarađivao sa nekim bendovima u Kanadi kao Waltz Darling, Termination Fields i kasnije dubstep bendom Bass Nectar. Pravio sam solo projekte pod imenom Nat King Kong, a kasnije kao Rastadroid. Neke numere su izdate u Kanadi na kompilacijama raznih radio stanica. Takođe sam sarađivao preko interneta sa muzičarima iz Nemačke i Velike Britanije. U toj saradnji nastale su i neke numere sa novog Albuma Pola-Pola. Pesmu Weltschmerz sam uradio sa nemačkim electro artistom Marc Schafferom, pesme Zombi Apokalipsa i Percepcija su nastale u saradnji sa Britanskim synth majstorom Andy McAra. Od 2012. godine sam u Srbiji sarađivao sa mnogim mladim bendovima ili kao član, ili kao producent ili savetnik, među njima su bili Svi na Pod, Xanax, Auf Weidersehen, White Rabbit Band, Dža ili Bu itd. Sve je to na ovaj ili onaj naćin na internetu. Lista linkova bi prevazišla okvire ovog intervjua :) Na ovim prostorima ste bili pioniri elektronskog zvuka i iza sebe ste ostavili singl ploču „TV/Sanjaš li u boji?“ (1981) i taj jedini, kultni album „Remek depo“ (1982). Kako danas gledaš na taj album, 35 godina, koliko je prošlo? Dejan: Mislim da je to bio jako interesantan album i da je bio veoma, veoma drugačiji od svega što se tada radilo na našoj sceni, a mnogi mi ljudi kažu i u svetu (ja baš ne bi toliko daleko išao). Mi stvarno nikada nismo pokušavali da zvučimo kao ni jedan bend koji smo voleli, iako smo zapravo bili filter za sve što smo slušali i ono što bi se u tom filteru zadržalo je bila grupa Beograd. Poznajem neke electro bendove tog perioda koji su bukvalno skidali boje zvukova synthova sa Ultravox ploča, kao i forme pesama itd. To nije bilo plagiranje, ali po meni to nije bilo ni kreativno. Ako se to desi to treba da se desi spontano i bez razmišljanja, a ova ekipa je gledala da doslovce skine zvuk ili formu pesama. Danas je muzika koja je mainstream užasno žanrovski čista i podeljena. Ako sviraš bilo šta što nije žanrovski čisto zapravo i ne postojiš. Nekada su se u ‘80im svi trudili da zvuče drugačije i stvore svoj specifičan zvuk i fazon, a danas se klinci trude da zvuče žanrovski čisto i zvukom da budu identični kao bilo koja budalaština tog tipa sa zapada. Meni je današnja mainstream muzika UŽASNA. Da se vratim na Remek Depo - činjenica da je dosta bendova obrađivala neke pesme sa tog albuma, govori da je album ipak postao neka vrsta klasike tog perioda

Kako gledaš na vrijeme koje je prošlo? Bio si prinuđen da napustiš Beograd, kao i većina ljudi što je uradila, kad su došla divlja vremena i oćerala pitome. Šta se dešavalo sa muzikom i scenom na ovim prostorima, da l si uspijevao da pratiš? U međuvremenu je nestao i Studio 5 RTB-a, gdje ste krišom snimali vaš album. Kakve „opasne igre“ su zavladale na ovim prostorima? Da li nas je prezaštićenost roditeljska skupo koštala, da li smo postali svi isuviše psihotični?

Dejan: Auuu, sad me gađaš u temu o kojoj bi traktat napisao, aaahahah :) Ajd pojednostaviću i odgovoriti na svako tvoje pitanje (puno je tu upitnika, ahahah ) kratko. - Ja živim u prezentu koliko god je to moguće i izbegavam da evociram uspomene na divna stara vremena, te da pljujem užasnu budućnost;
- Nisam baš bio išćeran ali sam odlučio sam da se “išćeram”, jer mi se sve to kod nas smučilo. U Kanadi jako malo informacija sam dobijao o bilo čemu što nije sa prostora Severne Amerike. Oni su takvi - samo Amerika postoji i ništa više. Kanađani su malo bolji ali sve je to slično. Dakle o našoj muzici skoro ništa nisam znao u tom periodu. - užasne Opasne Igre... Sad je Studio 5 cineplex bioskop, a svi stari bioskopi su kafići. To je sve posledica liberalnog kapitalizma, globalizacije, kinte koja je postala bog … ja sve to zovem Zombi Apokalipsa. Tako se zove i jedna pesma na novom albumu. - psihotični smo jer su ljudi počeli da gube dušu. Razni su uzroci toga…

Kako mladi danas stasavaju? Koje ih to vrijednosti danas oblikuju i da li se oni uspijevaju prepoznati u toj nekoj „alternativnoj“ kulturi. „Ko su“ danas mladi?

Dejan: Ne znam šta da ti odgovorim na ovo jer odavno ne spadam u “mlade”, aaaahahahah. Svi moji prijatelji sa decom imaju jako dobru i pametnu decu koja imaju kritički filter ugrađen u sebe. One bez filtera retko srećem i upoznajem, a to su najverovatnije oni koji gledaju Pink, 24 sata bulje u telefon, slikaju selfije sa stikom, idu na turbo koncerte, hodaju ulicom u tropregu bez ikakve potrebe da ostave prostor i drugim prolaznicima, itd, itd. Ne znam čega će se oni sećati iz mladosti kao “vrednosti” koje su ih oformile kao ličnosti. Kako gledaš na taj tehnološki napredak, na svim poljima, pa tako i kada je muzika u pitanju, da li ga prati i adekvatan kvalitet i ideja? Dejan: Ja imam neki love-hate odnos prema tehnologiji. Koliko je korisna toliko je i pogubna. Nekritički odnos prema tehnologiji i njena upotreba su po Rambovoj definiciji turbo folk, a to se desava na svim nivoima, ne samo u muzici. Kvalitetnih ideja će uvek biti, jedino što je spot light bačen na mainstream i takve ideje i ljudi su osuđeni na marginu. Danas je sve manje prostora za to, ali ja verujem da će sve to samo sebe uništiti i da će stvari opet doći na mesto jednog dana. Sve oko nas kruži u ciklusima.

Kako si stric Sabljaru iz Dža ili Bu, tako si ostao u muzičkim krugovima Beograda „Strika“ za sve, kako te već zovu. Nenametljivo si prisutan svo vrijeme na sceni, na mnogo projekata i sa raznim muzičarima sarađuješ. Na čemu trenutno radiš i šta možda novo planirate za grupu Beograd?

Dejan: Moj trenutni fokus je na jednom novom projektu, za koji još ne znam kako će da se zove, ali je album skoro gotov. Taj album radimo Dejan Vučetić, bivši frontmen grupe Darkwood Dub i ja. Odavno smo nas dvojica hteli da zasviramo i pre nekih 6 meseci je to postalo moguće. Vrlo brzo smo ukapirali da smo veoma kompatibilni muzički i da su slične stvari uticale na nas, pa smo spontano počeli da pravimo muziku zajedno. Jako se radujem tom albumu. Još uvek ne znamo ko će to da izda ali mislim da nećemo ni pokušavati pregovore sa domaćim izdavačima. Album inače ima elemente retro elektro zvuka, duba, dubstepa, ambijentalne elektronike. Čućeš uskoro kad sve to objavimo. Grupa Beograd uvek ima puno muzičkih vinjeta koje lagano pretvaramo u numere ali trenutno nam je fokus samo na koncertima. To će krenuti od oktobra. Naš novi album Pola-Pola tek treba da stigne do slušaoca, iako je izdat evo već skoro pre dve godine. DA … hehehe, puno BG muzičara me zove Strika Deka zbog mog rođačkog odnosa sa Nebojšom Simeunovićem iz Dža ili Bu. Meni je to simpatično, a sam sebe ponekad zovem dreda deda :) :) :) Meni je eto 57 godina, dakle deda ali sa jako puno energije. Tu mogu da se potakmičim sa mnogo mlađim muškarcima od mene :)

Neka poruka prije Bedem festa?
Dejan: Razmišljajte svojom glavom i što više živite u prezentu . …… eto to bi bilo dovoljno!

kamp

cetvrtak aaaaaaaaaa

petak 1

 
partneri
 
 
ministarstvo odryivog razvoja i turizma
wild beautz
ckb
ministarstvo kulture
opstina niksic
epcg
niksicko rocks
fondacija njegos

 

 
mtel ministarstvo razvoja
grcka ambasada
 

 

 

 

 
festivali
metropolis-vapor-odbrana
gprofuturo-sajam-intimo
goranovic-zito-uniprom

 

 

 

 
media
 
media1
media2
 
chodex-zvile-anto