logo2

petakban

Nakon trideset godina, koliko traju (osnovani '87. godine u Novom Sadu), Love hunterse ćemo prvi put u Crnoj Gori imati priliku da čujemo, doživimo i osjetimo na ovogodišnjem 8. Bedem festu, 26. avgusta. Ovaj kultni sastav iza sebe ima impozantnu diskografiju, priznanja, pozorišne saradnje, ogromnu kilometražu sa turneja i veliki broj koncerata.
Od kako Milan Mumin posljednjih petnaestak godina živi i radi na relaciji Njujork – Novi Sad, taj opus se proširio i kroz saradnje sa tamošnjim muzičarima, pa čak i jednim filmskim ostvarenjem. Kako će obilježiti svoj jubilej, kakvu energiju nam donose u Nikšić na Bedem fest i mnogim drugim stvarima, govori za ovu priliku frontmen i osnivač Love huntera – Milan Mumin.

Love huntersi napokon nastupaju u Crnoj Gori, na 8. Bedem festu u Nikšiću. Šta vama znači ovaj koncert, zbog čega se toliko dugo čekalo na njega?

Milan: Posle 3000 koncerata po Srbiji i regionu, po Evropi i SAD, svako novo mesto i koncert me nanovo uzbuđuju, pogotovo susreti sa novim ljudima i kolegama. Nismo komercijalan band i ne radimo tezge, te i nismo pogodni za svugde, a činjenica da bar pola godine i nisam u blizini, to sve dodatno komplikuje. Ova svirka ima posebnu težinu za mene, jer osim što ćemo se po prvi put predstaviti, moji su koreni sa Žabljaka i retko idem u Crnu Goru.

Po tvom odlasku za Njujork 2004. godine, došlo je do određne pauze u radu benda, ali on nije prestajao sa radom. Kako uspjevaš sve da postigneš, na tolikoj daljini, malo spavajući između posla i rada sa tamošnjim bendom (Undercover maniacs), sa cijelom novosadskom pričom i Love huntersima?

Milan: 'Undercover Maniacs' su se raspali i raselili i danas tamo sviram sam, acoustic, a za studijski rad unajmljujem muzičare. Osim što mi puno emotivno znači, Amerika mi užasno puni baterije i smiruje me, tako da nikad u svemu tome nisam video neki umor ili napor, naprotiv. Dovede do toga da se obe strane poželim, ni jedna ne može da mi dojadi, a toliko toga volim i tamo i 'vamo, da pokušavam sve da iskombinujem, a ne vidim sebe ni bez Novog Sada, ni bez New York-a.

Da li toliki rad oslobađa? Da li se postigne makar nešto od onih ostalih sati uzdizanja i pogleda u dalj, u takvom tempu?

Milan: Mene oslobađa veoma i odavno sam shvatio da baš i ne mogu da sviram sa nekim ko mi nije prijatelj, tako da baš tu svirku, BAŠ sa Hunters-ima doživljavam tako, kao uzdizanje, pogled u dalj, druženje i opuštenciju. Samo se tu i sa njima osećam onako zapravo živ. Ostatak opuštencije nalazim po kafana', nažalost il' na sreću, često i sam.

Kako ti izgleda današnja scena na ovim prostorima, sa tim otklonom koji imaš, od skoro 15 godina života u Americi? Da li prepoznaješ negdje tu ljubav i posvećenost na sceni, uprkos teškim vremenima, kao što je to odlikovalo bendove '90ih godina?

Milan: Mnogo stvari me tu raduje, puno je bendova, puno se ozbiljnije pristupa svemu, profesionalno se radi, spotovi su super, ali kad dođemo do onog najvažnijeg – kreative i pjesme? Stativa! Problem je opšti, te puno širi, ne mislim samo na nas i region, možemo ga primeniti na sve sfere kulture.

love hunters 2U jeku studentskih protesta u Beogradu, za doček pravoslavne Nove 1997. godine ste održali koncert za pamćenje, pred 500 000 ljudi. Ta vremena važe za mračna, ali su se tada ipak organizovali koncerti, mediji su pratili scenu, koja je bila jaka. Šta se danas dešava?

Milan: Tačno tako, vremena su bila kakva su bila, ali je svaki zaseok imao svoj klub, bašću, Dom Omladine, festival ili festivalčić, organizatore ili organizatore u pokušaju, a ne treba zaboraviti i medije! Nekada mi je trebalo celih nedelju dana da probdim u Beogradu, da bih obišao sve TV i Radio stanice, gostovao po svim novinama, našao se sa svima kojima treba. A danas? Nema gotovo nijednog TV kanala koji promoviše to što radim, uz maleni izuzetak 'Radija 202' iz Beograda i još pokoje stanice (uglavnom lokalne), te se ondak svi čude kad gostujem po Velikim Bratovima i drugim nebuloznim emisijama (?!).

Love Huntersi su prvi bend sa prostora nekadašnje (SR) Jugoslavije koji je nastupio nakon rata 1995. godine izvan, tj. na prostorima nekadašnje-nekadašnje (SRF) Jugoslavije, tačnije Slovenije. Koliko se od tada promjenila situacija po pitanju regionalne scene, koja je sama po sebi prirodna, posebno kada je riječ o r'n'r kulturi i zbog čega je važno da ona bude što jača?

Milan: Promenila se na gore, Slovenci i Bosanci nas minimalno vrte, a Hrvati uopšte ne, a pri tom ne mislim na r'n'r bendove, već na stare etablirane zvezde, Đoleta, Čolu, etc.
Kako god, saradnja će ići na svim poljima, jer tako treba i mora, a mi bliže od jedni drugih, nemamo, niti ćemo imati. Ironija sudbine je da smo mi (r'n'r) prvi išli da se mirimo, iako se ni sa kim svadili nijesmo, a od svega i svih najmanje ćeifa videsmo. Nemam jeda i ni za čim ne žalim, dapače, sva ta prijateljstva negujem i čuvam do danas.

Kakva su tvoja iskustva po pitanju muzičke industrije kada je riječ o Americi? Nisi odustajao od svog sna, uspio si da se muzički ostvariš i na tom podneblju, čak dva albuma da objaviš i snimiš film! Da li postoji zaista taj američki san?

Milan: Naravno da postoji, samo treba vremena i to dosta, da bi se postigli minimalni rezultati - meni je uzelo desetak godina, da bi počelo da se pomalja. Nikad nisam emigrirao, tako da činjenica da sam na dva fronta, dosta otežava sve oko moje karijere, a usporava znatno.
Vidite danas sasvim jasno kako se u glumce od ranog detinjstva ulaže i strpljivo radi; naravno da vam ništa od toga ne može zameniti talenat, ali pristup je tamo vrlo ozbiljan, skup, naporan i dugotrajan.

love hunters 1Ipak nisi odustao od Love huntersa! Šta za tebe znači taj bend? Mnogi muzičari su prošli kroz taj sastav, mnogi životi i prijateljstva su se tu preplela, ali Love huntersi su i dalje tu i ove godine obilježavate punih 30 godina postojanja. Pomenuo si neku moguću monografiju koja bi tim povodom izašla, šta sve još pripremate sa tim jubilejem?

Milan: Pa i nije nešto mnogo muzičara prošlo kroz bend, na šta sam izuzetno ponosan, jer se nikad nisam svađao, raspravljao, izbacivao nekog iz benda... Ljudi su se samo vraćali i to vrlo rado, što mi još više govori u prilog zajedništva i neraskidivih prijateljstava. Ono što me jako raduje je 'The Best of' izdanje prvi put na vinilu, u svetlu ove 30-godišnjice benda, a pratiće ga i monografija, kao i nekoliko lepih koncerata sa gostima. Sve to u izdanju i organizaciji 'Metropolis Records' iz Beograda.

Od svog djetinjastva, odrastajući uz Miku Antić i Janiku Balaža, želio si da budeš na sceni i dio nje. Koliko ti je ta scena dala nešto nazad?

Milan: Ja sam samo na bini i na sceni živ! Ali bukvalno! Samo tu dišem punim plućima i dok skačem po bini kao da sam u nekom transu, stvorem sam za to i osećam se blagoslovenim da mogu to da podelim sa nekim i da se time bavim, jer smo svedoci koliko je veliki broj ljudi koji su pogrešno odabrali, te ne vole baš mnogo ili uopšte profesiju kojom se bave. Znao sam se toliko uspaliti da se skinem go golcijat na bini, usred koncerta, od silne radosti i ushićenja!

Kada smo već spomenuli Janiku, koji je proveo neko vrijeme i u Radiju Titograd, kao i u saradnji sa Zvonkom Bogdanom, koji će takođe održati koncert na ovogodišnjem Bedemu, koliko ti vidiš neku konekciju i energiju, koja spaja sve ove izvođače, generacije i različitosti u ovogodišnjem programu 8. Bedem festa?

Milan: Ne mogu reći da vidim konekciju izmedju Zvonka i Pro-pain-a, mada obe stvari volem (smeh), ali dokle god je LIVE ne marim, obožavam sve LIVE!!! Mislim još i da je muzička zajednica jedna od najdivnijih na svetu i ta upoznavanja i druženja su bez premca, što je meni i najvažnije, jer džaba sve ako mi pre i posle proba i koncerata ne meremo zasesti i naseći i nalivati!

Šta možemo očekivati od Love huntersa na bini među drevnim zidinama? Vaš opus je ogroman, kako ćete se opredijeliti za taj neki repertoar, kada je u pitanju nikšićka publika i da li ćete ubaciti i taj unplugged momenat, koji je vaš zaštitni znak?

Milan: Za prvo predstavljanje i nemamo puno izbora, do kako mi volimo reći – u čelo! Sa svakog albuma po nešto, za svakog po malo, biti će i brzih i sporih, ukratko 'The Best of'.

Dan pred početak Bedem festa, 23. avgusta proslavićeš rođendan i ovom prilikom ti želim u ime cijelog Bedem festa srećan rođendan – živio 100 godina! Love Hundred %!

Milan: Zahvaljujem od srca i jedva čekam da se vidimo, zasviramo, a bogumi i zasednemo!

 

 

kamp

cetvrtak aaaaaaaaaa

subota 1

 
partneri
 
 
ministarstvo odryivog razvoja i turizma
wild beautz
ckb
ministarstvo kulture
opstina niksic
epcg
niksicko rocks
fondacija njegos

 

 
mtel ministarstvo razvoja
grcka ambasada
 

 

 

 

 
festivali
metropolis-vapor-odbrana
gprofuturo-sajam-intimo
goranovic-zito-uniprom

 

 

 

 
media
 
media1
media2
 
chodex-zvile-anto