logo2

prva noc baner

 

Sa partnerskog festivala „Omladina“ iz Subotice, kao ovogodišnji pobjednici na 8. Bedem fest dolazi nam metal sastav iz Beograda Phobos, čiji nastup prve večeri će otvoriti ovogodišnji Bedem. Ovaj sastav čine Stefan Šijaković (vokal), Luka Trišić (gitara), Miroslav Veselinović (gitara), Milan Veselinović (bas) i Boris Plivelić (bubanj).

 

Prvo mjesto na festivalu Omladina je vaše treće po redu prvo mjesto koje ste osvojili na demo festivalima, na kojim učestvujete od 2012. godine, od kada postojite. Kakva su vam iskustva iz dosadašnjih učešća na ovakvim festivali i naravno sa ovog, koliko vam znači ovo prvo mjesto u Subotici?

Svaka prilika da iskažemo muzički ono što mislimo i osećamo je dragocena. Poređenje bendova sa pobedničkim epilogom verujemo da je škatljiv posao. Ono što je tu važno jeste da postoji neka infrastruktura koja omogućava bendovima, pretežno mladim, da se dokopaju neke poštene bine. Ovaj prostor ima sjajne bendove pa je česta percepcija na tim takmičenjima bila da Phobos nema šanse za pobedu. To su dobre prilike i za svaštojede, kao što smo mi, da poslušaju muzičare i bendove sa potpuno različitim pristupima.

 

Zahvaljujući saradnji tog festivala sa Bedem festom, ovo ljeto, kao pobjednici ćete održati koncert i u Nikšiću. Koliko su prema vašem mišljenju važne ovakve saradnje između festivala i uopšte između organizacija unutar šire scene?

Tehnologija se uvek mudrije koristila kada je to bilo zarad muzike. Danas je povezanost neophodnost, nešto što festivalskim i koncertnim organizatorima polazi sjajno od ruke. Saradnja između Nikšića i Subotice je za primer. Festivali su otporniji na teret vremena i opstaju. Šteta je u tome što su izgledi za samostalno funkcionisanje neke klubske, underground scene sve manje. Novac nekako i bude merilo opravdanosti postojanja u ovom neoliberalnom zezanju u kome živimo. Dakle dubok naklon za sav napor iza festivala i apel da samostalni muzički avanturizam ne izbledi!

 

Otvarate ovogodišnji Bedem fest, koliko ste upoznati sa ovim festivalom, sa nikšićkom publikom i scenom? Imate li nekih očekivanja i koliko vam se dopada ovogodišnji program?

Uvek postoji skepsa da li će bend koji otvara program biti ispraćen. Mi znamo da je Nikšić grad rock’n’rolla i da neće prestajati zbivanje na tvrđavi tih dana. Nikšić je đedovina našeg pevača Stefana pa ovaj nastup za njega ima poseban značaj. Njegov brat je čak svojevremeno organizovao koncert Bjesova na Bedemu 2003. godine.
Ne možemo da se ne prisetimo pogibije crnogorskog junaka Popa Mila Jovovića i  adaptaciju tog epa od strane fantastičnog Ramba Amadeusa.
Program deluje interesantno i šareno, opet eto odlične prilike za muzičke svaštojede!

 

Metal bendovi ne budu često pobjednici demo festivala. Oni su ipak okrenuti nekoj internijoj sceni. Kako vi vidite taj odnos i zastupljenost metal bendova na takvim festivalima i uopšte na sceni?

Iako smo tokom godina upoznali toliko sjajnih ljudi i metal bendova koji se iskreno trude iza svoje priče, ne vidimo, odnosno ne osećamo se kao deo neke pojedine struje unutar tvrđeg zvuka. To ujedno i otežava i olakšava situaciju za nas. Otežava jer nemamo konkretan odgovor na pitanje žanra, što nas marketinški malo sakati ali takođe u tome svemu ima olakšanja jer nemamo čemu da budemo odani osim onome što mismatramo da treba da bude deo našeg zvuka. Možda postoji i potajne pretencioznosti da će gotovo svako ko ima makar malo ljubavi ka tvrđem zvuku naći nešto za sebe u Phobosu.

 

Kakva je generalno situacija što se tiče konkretno metala, a onda i šire alternativne scene, prema vašem uvidu i utisku?

Kao i sa mnogim drugim stvarima na ovim prostorima – nikada nije bilo gore. U toj tvrdnji ima možda tek pola istine, jer ovi prostori imaju sve perspektivnije i originalnije bendove i muzičare. Ne sme se težiti ka tome da neko muzički bude jeftinija varijanta nečeg što već uveliko roka po svetu. Imitacija jeste osnova učenja muzičkih sposobnosti, ali joj ne treba dati upliva u kreativni proces, makar na svesnom nivou, jer će ona u podsvesti uvek biti tu.
Muzici, kao industriji, potrebna je revolucija! Počevši od velikih diskografskih kuća pa do garažnih bendova. Ne destruktivna, već kreativna i inovativna. Druge digitalne i multimedijalne industrije su se već adaptirale na diktat tržišta, te smatramo da trenutna paradigma koja vlada u muzici nije održiva.

Kakvi su vam dalji planovi i dokle se stiglo sa prvim albumom, koji je u pripremi?

Imamo dva nastupa sa holandskim bendom Onkt, u Šabcu i Beogradu, 11. i 12. avgusta. Između toga i Bedema treba da krene snimanje našeg prvog izdanja, koje će biti malo u dužoj varijanti, za razliku od singlova koje smo izbacivali do sad. Nadamo se da ćemo bubnjeve i gitare završiti do kraja oktobra, te da završetak celog procesa bude krajem godine.
Druga bitna stvar je što će naš nastup u Nikšiću biti poslednji u narednih godinu dana. Luka ide na godinu dana u Rim zbog školovanja i vrlo smo uzbuđeni zbog njega. Phobos nikad ne spava, tu i tamo dremne, za to vreme će biti dosta posla za nas oko plasiranja i promovisanja albuma. Ovim putem pozivamo da nas ne propustite na Bedemu, jer tu dajemo sve što imamo i nećemo štedeti nikoga, niti sebe niti publiku.

Phobos1

kamp

petak 1

subota 1

 
partneri
 
 
ministarstvo odryivog razvoja i turizma
wild beautz
ckb
ministarstvo kulture
opstina niksic
epcg
niksicko rocks
fondacija njegos

 

 
mtel ministarstvo razvoja
grcka ambasada
 

 

 

 

 
festivali
metropolis-vapor-odbrana
gprofuturo-sajam-intimo
goranovic-zito-uniprom

 

 

 

 
media
 
media1
media2
 
chodex-zvile-anto